Чобанче

Mislim da je ovo najbolja slika koju sam ikada napravila. Ovo dete sam srela na jednoj farmi u Homolju, dosta visoko u planinama tokom jedne planinarske akcije sa planinarima iz Beograda. Bilo je u njemu toliko nežnosti prema životinjama koliko u životu nisam videla. Ljubio je i mazio svoju jagnjad a i svog ogromnog i dobrog psa, čini mi se jednog šarplaninca. 

Bilo je to pre pet godina. Ko zna šta sad radi to dete? Nadam se da je ostao isto tako dobar prema prirodi, bez obzira da li je otišao u grad da se uči ili ostao u ovoj sakrivenoj od sveta srpskoj farmi. 

Dinja!

Jedno od najlepših otkrića ove godine koje sam sama za sebe napravila u svetu srpskih medija je DINJA. Pišem njeno ime velikim slovima, zato što je ova žena fenomenalna. Njen humor je potpuno izvan logike i toliko apsurdan da jednostavno ne možeš da odoliš. 

Ali treba upozoriti da u njenim videima ima psovki i to baš puno. Meni se to jako sviđa, ali znam da to nije svačija stvar.

Ima negde tamo na Jutjubu više intervjua sa njom, gde ona objašnjava svoj koncept, - i ko je i odakle joj taj talenat, zašto su epizode toliko kratke i zašto ima psovki i svašta o sebi. To je prvi put da mogu da kažem da sam postala obažavalac neke figure iz medija, mada pretpostavljam da ona sebe ne bi volela doživljavati kao figuru iz medija. 

Evo, na primer, jedan od mojih omiljenih videa, rediteljka časopisa za ženu:

Ili ovaj fenomenalan o lekrima u Srbiji:

I jedna predivna starograđanka:

Nešto novo

Koliko dugo u ovom blogu ništa napisala nisam! A ideja je bila objavlivati po jedan post svakog dana.

Ali dobro, neka. Godina je, pravo da kažem, bila odvratna. Posle manifestacije (kako kažu psihjiatri) jedne bolesti doživela sam jednu dugu i, nadam se, uspešnu terapiju. Godinu dana, rekla sam sebi, neću ništa raditi. Ali baš ništa. Pisala sam polako moju tezu (sad verujem, da sam pri kraju), a članke skoro da ne, ništa, i terenskog rada nije bilo.

Puno toga se promenilo u mojoj svesti i sada doživljavam mnoge stvari na potpuno drugačiji način: radim samo ono što volim i što hoću, i štamegabri, kako se lepo kaže na šatrovačkom, šta ko pomisli ili kaže.

Ovo će biti moj privatni dnevnik, jedan specifičan način da vežbam srpski i da čuvam uspomene.