Koliko dugo u ovom blogu ništa napisala nisam! A ideja je bila objavlivati po jedan post svakog dana.
Ali dobro, neka. Godina je, pravo da kažem, bila odvratna. Posle manifestacije (kako kažu psihjiatri) jedne bolesti doživela sam jednu dugu i, nadam se, uspešnu terapiju. Godinu dana, rekla sam sebi, neću ništa raditi. Ali baš ništa. Pisala sam polako moju tezu (sad verujem, da sam pri kraju), a članke skoro da ne, ništa, i terenskog rada nije bilo.
Puno toga se promenilo u mojoj svesti i sada doživljavam mnoge stvari na potpuno drugačiji način: radim samo ono što volim i što hoću, i štamegabri, kako se lepo kaže na šatrovačkom, šta ko pomisli ili kaže.
Ovo će biti moj privatni dnevnik, jedan specifičan način da vežbam srpski i da čuvam uspomene.
Нема коментара:
Постави коментар