Vidim sada da ovaj blog nisam pisala više od jedne godine! U italijanskom blogu već sam napisala da sam odlučila da malo promenim "koncepciju" blogova i da napravim od njih neku vrstu ličnog dnevnika. Naravno da se na internetu ne može sve reći, jer internet nikada ništa ne zaboravlja :)
Uglavnom, shvatila sam, da bih postala neki popularan bloger, i za to treba imati talenata, i te kakvog, a ja ga očigledno nemam. Jednostavno volim da pišem pisma i tekstove na stranim jezicima.
A godina tokom koje ovde ništa nisam pisala, bila je predivna, puna novih otkrića, novih mirisa, novih ljudi i naravno novih putovanja.
Uglavnom, shvatila sam, da bih postala neki popularan bloger, i za to treba imati talenata, i te kakvog, a ja ga očigledno nemam. Jednostavno volim da pišem pisma i tekstove na stranim jezicima.
A godina tokom koje ovde ništa nisam pisala, bila je predivna, puna novih otkrića, novih mirisa, novih ljudi i naravno novih putovanja.
Prvi put sam odabrala destinaciju koja nije u Evropi, nego u Africi: Maroko.
Afrika. Arabika. Mirisi oraha, nane, prašine, samoće. Glasovi mujezina u srcu Medine. To je za mene bio Marakeš.
Maroko je zemlja u kojoj se ne priča o kralju. O njemu ne sme da se govori Ne može se o njemu ni dobro, ni loše, nigde, ni u maloj kuhinji hotela, koji poseduje jedan bogati Englez . Ni on ne može sebi da dozvoli da loše govori o kralju.
Pijaca je srce Medine.
Tu su mirisi i zvuci istoka gotovo nepodnošljivi. I zovu da se vratiš. To ću obavezno jednog dana napraviti.
Afrika. Arabika. Mirisi oraha, nane, prašine, samoće. Glasovi mujezina u srcu Medine. To je za mene bio Marakeš.
Pijaca je srce Medine.
Tu su mirisi i zvuci istoka gotovo nepodnošljivi. I zovu da se vratiš. To ću obavezno jednog dana napraviti.
Нема коментара:
Постави коментар